Manastir Kovilj

Manastir Kovilj 
 
Radije bih ga nazvala „manastir roda“ :-)  Negde smo pročitali da je ovaj manastir, između ostalog, „opremljen“ divnim oftamologom, ocem Ermolajem, koji u svojoj skromnoj ordinaciji u manastiru, oridinira potpuno besplatno, pregledajući sve koji dođu, naravno, potrebno je samo najaviti se i dogovoriti termin jer on je, ipak, monah koji, kao i svi monasi, nije nikad besposlen.  
Kroz selo Kovilj, „rodnom“ ulicom, odnosno ulicom koja na svakoj banderi, sa obe strane, ima na vrhu gnezdo na kome mirno borave parovi roda, najčešće sa mladima.. Kako bandere nisu mnogo visoke, rode gledate skoro iz prvog reda, što bi se reklo:)  Ne znam zašto ali pogled na njih, isto kao i pogled na nebesku dugu, razlije mi neku milinu u duši i u tom trenutku mislim da je sve divno, da samo dobro postoji. Prosto, ni jedna loša misao ne može u tom trenutku da mi prođe kroz glavu, ne daju dugački kljunovi, ne dozvoljava divna belina raširenih krila.. Dakle, ta prelepa ulica vodi vas do velikog i uređenog parkinga ispred samog manastira. Velik manastir, bogatim zelenilom uređen, sa divnim cvećem i negovanom travom, sa velikim dvorištem, činio je da se osećate prijatno, dobrodošlo.. Ordinacija se nalazi u konacima a oni liče na unutrašnjost vojvođanskih dvoraca, takav je, starinski, i nameštaj u čekaonici „ordinacije“. Zaista, kao da ste zakoračili u prošlost, bar jedan i po vek, ali u ono neko mirno vreme, kada su gospoda i običan narod živeli u međusobnom miru i razumevanju, makar nakratko… 

Divan je lekar, jedina mana, ako se tako može to nazvati, je nedostatak kompletnih (i savremenijih) uređaja koji bi omogućili kompletnu dijagnostiku ali i ovako je veoma korisno. Prvi put sam se kod lekara osećala kao čovek koji je došao po pomoć i to i dobio a to je, nažalost, bar u našem slučaju, u današnje vreme, retkost.  
Nekako se dogodilo da je smo tog dana bili u društvu jednog trenutno slobodnog monaha koji nas je malo proveo po manastiru, pokazao nam unutrašnju kapelicu, zimsku, u kojoj su se tada održavale službe jer je crkva bila u postupku renoviranja… Negde smo pročitali i da imaju puno mladih na lečenju i odvikavanju od raznih bolesti zavisnosti ali da su smešteni dalje od manastira a da redovno prisustvuju službama, vredno rade na ekonomiji i da ima puno poboljšanja kod mnogih.. Svaka čast  svima. Nikome tu nije lako..  
Letnji vetar je lagano pirkao, u prijatnom razgovoru vreme je brzo prolazilo pa smo se pozdravili sa ocem i pre povratka svratili u manastirsku prodavnicu u kojoj, pored raznih proizvoda, možete kupiti i sok od aronije koju oni sami gaje na svom imanju i sami ga, takođe, svakodnevno koriste, po savetu, rakijska čašica dnevno.. Da ne zaboravim da dodam, ovo je manastir u kom možete zakazati duhovni razgovor sa nekim od otaca, samo morate biti veoma uporni da ih dobijete telefonom i zakažete. Mi to još nismo uradili ali, nadamo se, daće Bog. Takođe, u toj prodavnici možete kupiti i prirodne sapune, meleme... Izašli smo iz manastira i krenuli da obiđemo okolinu. Videli smo da u neposrednoj blizini postoji jedna čarda. Ušli smo u čardu, koja se nalazi u debeloj hladovini, na samom dunavskom rukavcu, sa terasom izabačenom iznad vode. Iako je dosta stara, sa sve paukovima iz nekog davnog vremena, sa mačkom koja vam se umiljava jer zna da vam je na meniju njena omiljena hrana, sa neverovatno ukusnom i svežom (a jeftinom) ribljom čorbom, ipak nam je bilo vrlo, vrlo prijatno, čak nam ni paučina ni pohabani stolovi, stolice, ništa nam nije smetalo. Onda smo malo prošetali i shvatili da je tu prirodni rezervat Koviljsk-petrovaradinski rit, da je Dunav udaljen samo par kilometara. Sa obale smo posmatrali čaplje i druge ptice, pecaroše koji su u potpunom miru gledali u šareni plovak a u pozadini, neponovljive rode, vredno su hranile svoje mlade, spremajući ih za jesenji put ka jugu.. 

Proveli smo jedan veoma lep i romantičan dan, posetilaca skoro da uopšte nije bilo, možda slučajno a možda manastir i nije dovoljno posećen iako je tako blizu auto-puta.. Morala bih samo još da spomenem da smo u povratku stali u centru sela ispred jedne kuće, gde je jedna žena prodavala vinogradarske breskve, tako je rekla da se zovu. Mirisale su divno, božanstveno ali na oko su bile vrlo, recimo, neugledne. Kupili smo samo dva kilograma pa evo, i sada, dve godine kasnije, ne mogu da se nakajem što ih ne kupismo više. Tako slatku, mirisnu i ukusnu breskvu nikada nismo probali. Nadam se da će biti prilike da i ovog proleća ili leta odemo u posetu ovoj divnoj oazi i naiđemo na iste breskve, na isti spokoj i dobrodošlicu. 
 
 
 
Manastir je iz 13. veka, prema nekim izvorima, sa crkvom koja je posvećena Svetim arhanđelima Mihailu i Gavrilu, pripada Bačkoj eparhiji a više informacija možete pronaći na sajtu Vikipedije. 

 
Kako smo mi išli do manastira Kovilj: 

Put je veoma jednostavan, mi smo išli auto-putem Beograd – Novi Sad i isključili se na isključenju za Kovilj. Ako bolje pogledate sa leve strane, kada idete u pravcu iz Beograda ka Novom Sadu, manastir se i vidi, u daljini. Dakle, uđete u selo Kovilj, postoje putokazi za manastir a za svaki slučaj, uvek možete pitati najnoviju generaciju prirodnog dži-pi-esa, verzija 2017 – ljude, domaćine :-) Svi će vam pokazati pravac, i to, najčešće sa zadovoljstvom. 

Kontakt telefon: 021 2988 020 
 
Vreme kada smo mi posetili ovaj manastir: Jun 2014, Jul 2015, Oktobar 2015, april 2018
 
U okolini je, naravno, Novi Sad, Fruška Gora, Sremski Karlovci… Sve divne lokacije koje možete posetiti.