Manastir Ilinje, selo Očage

Manastir Ilinje, Očage

Ne znam kojim rečima bih počela da pišem naš odlazak u ovaj manastir. Kako započnem rečenicu, izbrišem je – ne odgovara stvarnosti… Uvek nedostaju reči kada je utisak izuzetno jak. U ovom slučaju, to nije sam manastir, već njegov iguman, neobičan otac Isaija… 
Manastir je mlad, ulaskom u njegovo dvorište nismo osetili ništa posebno, moram to da priznam.

Možda zbog toga što smo sva očekivanja usmerili na oca Isaiju. Vidi se da su konaci novi, da se ljudi trude, da je trava pokošena, fontana puna ptičica, cveće uredno posađeno unaokolo ali nedostaje mi onaj dah prošlosti, onaj vanvremenski trenutak – tako sve dok ne upoznate Oca:) 
Pošto smo više puta bili u ovom manastiru, jednom se dogodilo da otac Isaija nije bio tu pa smo ostali da ga sačekamo. Dan je bio divan, blag, sunčan, prijatne temperature, ptičice su uviđavno cvrkutale, golubovi pili iz fontane, dve kuce su se izležavale u polu-hladu… Sve je bilo mirno i tiho, situacija u kojoj bismo, inače, neizmerno uživali ali – neka neopisiva praznina je vladala u vazduhu, iako su se smenjivali u mimohodu razni ljudi, majstori, monasi, monahinje, radnici iz manastirske prodavnice..

Ipak je sve nekako bilo pusto. Kada uđete u crkvu, malo je drugačija situacija, tu smo ipak osetili mir i spokoj, imamo osećaj da nas sveci sa ikona tako blagonaklono gledaju, kao da nas savetuju da se strpimo i da nas teše da će sve biti u redu. Sasvim subjektivan osećaj :) 
Onog trenutka kada je iguman ušao u dvorište, sve kao da je oživelo. Mi smo ga doživeli kao neverovatno energičnog čoveka, prodornog pogleda, vedrog osmeha, i mada nekad deluje strogo, najjači utisak na nas je ostavila njegova nemerljiva i nepresušna energija kojom je sve radio – energično govori, sluša, ćuti, kreće se tako, te, naravno, i molitve tako čita. Kada nas je pitao za problem zbog koga smo došli, imali smo utisak da zaviruje u dubinu duše, kroz naše oči. Znamo da neki ljudi govore da je prozorljiv, drugi su pak suprotnog mišljenja ali iz našeg iskustva, on je čovek koji sa mnogo volje i truda, živi i dela po Bogu. Svesni smo da razni ljudi imaju i razna mišljenja.. Od mnogih smo lično čuli, čekajući da dođemo na red, da je iguman savetima i molitvom pomogao velikom broju ljudi. Nikog u manastiru nismo sreli sa negativnim mišljenjem.  

Na internetu se mogu naći informacije o njemu, o tome da se vrši služba jelejosvećenja svake druge subote i da su mnogi, pa i duševni bolesnici i bolesnici od bolesti zavisnosti, ovde našli spas. Jednom prilikom smo i mi prisustvovali jelejosvećenju.. Mislila sam da sasvim sigurno neću izdržati nekoliko sati molitvi u tako neobičnoj atmosferi. A zaista je bilo neobično iskustvo. Slušala sam dosta o tome i čitala ali ipak, kada lično prisustvujete, potpuno je drugačije – kao i većina stvari u životu.  
Često smo u dvorištu, čekajući igumana da završi neka posla i počne da prima nas, sve sa nekom mukom, međusobno razgovarali, iako se, naravno, prvi put vidimo. Tako smo čuli od ljudi koji tu dolaze mnogo, mnogo duže nego mi, kako je otac Isaija mnogima pomogao, mnoge neizlečive izlečio, mnogima sa psihičkim tegobama pomogao.. A i ono što smo lično muž i ja doživeli, u potpunom je saglasju sa tim pričama. 

Pazila sam da ne pišem puno, da ne narušim mir ovog divnog čoveka i drugih ljudi. Pazila sam i da ne prepričam bilo čije lične detalje.. Kad bih pustila osećanjima i istini na volju, napisala bih mnogo, mnogo više.. Ipak, prećutaću :) 
Kad god nam se ukaže prilika, posetimo ovaj manastir i oca Isaiju. Nikada ne izađemo iz manastirskog dvorišta razočarani – osim ako se desi da On ne bude u manastiru :) 
Fotografisanje je strogo zabranjeno u manastirskom dvorištu. Sledeći put, ako Bog dan, fotografisaćemo manastir pre ulaska. 
 
Manastir je iz osamdesetih godina 20. veka, sa crkvom koja je posvećena Svetom proroku Iliji i pripada Eparhiji šabačkoj. Nalazi se u selu Očage kraj Bogatića. 
Ovo je zvaničan link Eparhije šabačke: http://www.eparhija-sabacka.com
a više informacija možete pronaći i na: http://bogatic-tourism.com/znamenitosti/manastir-ilinje-ocage/ 
 
Kontakt telefon: 069 2545 413 
 
Vreme kada smo mi posetili ovaj manastir: 
Od 2012. godine, bar 2-3 puta godišnje i sada (2018) 
 
Kako smo mi išli do manastira Ilinje: 
Od Beograda smo išli auto-putem ka Sremskoj Mitrovici. Na tom izlazu smo se isključili i krenuli putem ka Bogatiću, prošavši prvo preko mosta na Savi (obilazi se sam grad Sremska Mitrovica), zatim putem ka Noćaju, Glušcima i dalje ka Bogatiću. Iz Bogatića pratili smo put ka Klenju u kome se nalazi putokaz za selo Očage i manastir Ilinje, koji se nalazi uz put, sa desne strane. 
 
U okolini se nalazi Specijalni rezervat prirode „Zasavica“ u kom smo baš uživali… I u vožnji brodom, i u hrani ali i u proizvodima koje je moguće kupiti u njihovoj prodavnici, npr. krema za lice od magarećeg mleka, ili čuveni sir od magarećeg mleka, koji, ako smo dobro zapamtili, košta 1gram = 1 Evro :) 
Takođe, u blizini je i Sremska Mitrovica, veoma lep grad na Savi… 
Sigurno ima još mnogo lepih mesta u okolini ali navedena su ona koja smo mi posetili.