Manastir Divostin

Manastir Divostin
 
Neobično je to što se ovaj manastir nalazi uz sam put koji vodi od Kragujevca ka Gornjem Milanovcu. Još neobičnije što, kada se nađete u manastirskom dvorištu, ta blizina puta potpuno nestaje iako dvorište nije ni veliko ni široko. Možda samo volim da u svemu vidim čudesnu Božiju ruku ali osećaj je zaista bio takav. Sa leve strane uzdizala se lepa, bela crkva, oslikana u novije vreme. Saznali smo da su u temelje crkve ugrađene mošti postradalih monahinja i stanovništva okolnih sela. U crkvi se nalazi grobno mesto nepoznatog „bogougodnog čoveka“, kako su nam rekli, koji narod odavno posećuje i nad kojim se čitaju molitve za isceljenje od raznih bolesti. 

Naš glavni motiv za dolazak u ovaj manastir bio je nadaleko poznat, čudotvoran izvor svete vode, poznat u narodu pod nazivom „Svetinja“. Mnogo ljudi sa svih strana dolazi i uzima ovu vodu za piće i umivanje. Kaže narod da dugo može da stoji a da se ne pokvari. I mi smo požurili ka izvoru jer je već bilo kasno poslepodne. Nalazi se desno od crkve, na nekih 50-100m nizbrdo. Izvorište je posvećeno Presvetoj Bogorodici. Cev iz koje teče voda je kratka ali široka a mlaz izuzetno jak pa smo flašu od dva litra napunili za par sekundi. Žedni i vode i blagodati, naizmenično smo se umivali i pili tu čudotvornu vodu. Okolo su letele ose, pčele… Sigurno je i njima slatka voda :) ali, za pravo čudo, tada nisam osećala strah od tih stvorenja. Mokri, srećni, ozareni uputili smo se ka crkvi da pronađemo nekog sa kim bismo, možda, mogli da porazgovaramo ali počela je večernja služba tako da smo naše druženje sa ovim manastirom ostavili za drugi put :) 

Manastir je, naravno :) besprekorno čist sa pokošenom travom, okružen visokim drvećem, čak i borovima u čijoj hladovini smo malo odmorili na klupama koje se tu nalaze. Iako nismo sreli nikog od monahinja, uopšte se nismo osećali kao nezvani gosti, što nam se ponekad dogodi. Nekako jednostavno, crkva je bila tu, priroda je bila tu, blagotvorni izvor, sve je izgledalo prirodno, spontano, kao da svaki dan dolazimo.  
Možda ovaj tekst koji sam napisala deluje prazno u odnosu na tekst o nekom drugom manastiru ali bilo bi mi žao ako ga neko na taj način shvati. Uvek pišem onako kako smo se mi osećali i kako smo mi to doživeli. Pri ovoj poseti emocije nisu bili ni jake niti je bilo euforičnog oduševljenja, već jedno tiho i spokojno stanje radosti. Nažalost, nisam dorasla zadatku da emocije precizno pretočim u reči. Izvor je blagotvoran ali ostali smo, ovoga puta, uskraćeni za molitvu pokraj moštiju pa ćemo, verujem, ubrzo ponovo u tu divnu Šumadiju :) 
Divostin je divan manastir, nadam se da ćemo sledeći put biti u mogućnosti da porazgovaramo sa nekom monahinjom što je, bar za nas, uvek dragoceno iskustvo.  
 
 
Manastir je najverovatnije iz XV veka, sa crkvom koja je posvećena Blagovestima i pripada Eparhiji šumadijskoj, više informacija možete pronaći na zvaničnom sajtu Eparhije šumadijske: 
 
http://www.eparhija-sumadijska.org.rs 
 
 
Kontakt telefon: 034 562 131 
Vreme kada smo mi posetili ovaj manastir: septembar 2018. g. 
 
Kako smo mi išli do manastira Divostin: 
Vraćali smo se iz pravca Kraljeva ka Beogradu pa smo u Kragujevcu skrenuli levo ka Gornjem Milanovcu. Tim putem, kad se prođe Šumaričko jezero, na nekih 7km od Kragujevca, sa leve strane nalazi se putokaz za manastir Divostin. I nema greške. Odmah pored puta je manastirska kapija. Ovo je manastir do koga smo najlakše došli, u smislu puta :) 

Okolina – u blizi je manastir Drača, Šumaričko jezero oko smo već pisali u «Okolini manastira Drača», pa da se ne ponavljamo. Sigurno ima i dosta istorijskih spomenika ali ovoga puta ih nismo posetili. Uvek nam fali vreme...:(