Manastir Tumane

Manastir Tumane 
 
 
Ne mogu da se setim kako smo saznali za ovaj manastir ali smo ga, pre skoro tri godine, prvi put posetili. Manastir se nalazi na putu ka Golupcu, uz samu ulicu. Čuvenu Gostoprimnicu, koja je u vlasništvu manastira, deli taj put, ne mnogo prometan. Čim smo izašli iz kola pogled nam je zastao na jednom, naravno, ponosnom paunu koji se, kako mu to i dolikuje, šepurio imanjem. U njegovoj blizini sasvim lagano pasle su ovčice a malo dalje od njih, kozice i jedan sedi jarac :). Gde god smo pogledali sa ulazne kapije manastira, ugledali smo neku životinjicu :)  

Ušli smo u crkvu sa željom da nam tumanske svetinje odagnaju svaku nevolju. Mošti Sv. Zosima i Sv. Jakova daruju makar trenutni spokoj i srce ispunjeno radošću. Suze se neprekidno slivaju, pomešana osećanja prvo brige i tuge a zatim sreće i zahvalnosti, smenjivala su se naizmenično sve dok nije zavladao mir. Nažalost, kratkotrajan. Najčešće ne potraje duže od jednog dana.  
Crkvu i mošti ali i sve nas, čuva čudotvorna ikona Presvete Bogorodice „Kurskaja“… 

Po izlasku iz crkve, krenuli smo u Gostoprimnicu – nalazi se preko puta manastira, do nje se dolazi putem preko mostića. U njoj je moguće okrepiti se skromnom ali veoma ukusnom hranom i kafom, čajem a cena je – po sopstvenoj proceni, želji, mogućnostima… Veoma nas je iznenadio ovaj sistem ali smo nekako bili sigurni da ljudi u ovakvoj situaciji ostave i više nego što bi inače platili. Ipak, pre nekih mesec dana smo čuli da je Gostoprimnica zatvorena… 

Putem kroz šumu, došli smo do isposnice Sv. Zosima, gde se on, prema legendi, podvizavao. Udaljena je od manastira oko kilometar. Mi smo je posetili pre nego što ju je bratstvo manastira obnovilo i to je, zaista, bilo neverovatno iskustvo. Stene stoje ko zna koliko vekova, stare ikone, postavljene u udubljenjima stenovitih zidova, samo toplim svetlom sveća obasjane, uvele su nas u daleku prošlost.

Mirisi voska, kandila, tamjana mešali su se sa mirisima šume koja je čuvala ovo skrovito mesto. I vreli sunčevi zraci ovde postaju prijatniji. Nekoliko sati smo uživali u tom, od vekova otrgnutom, prostoru sa mirisima koji su oduvek isti, kao vanvremenska konstanta. 
 
 
 
Ne zna se tačno kada je nastao manastir. Prvi pisani trag je iz 16.og veka. Crkva je posvećena Svetom Arhangelu Gavrilu, pripada Eparhiji braničevskoj a više informacija možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog manastira: 
http://manastirtumane.org/ 
 
 
Kontakt telefon: 012/767-51-95 

Vreme kada smo mi posetili ovaj manastir: Septembar 2016. i Maj 2017. 
 
Kako smo mi išli do manastira Tumane: 
Išli smo starim putem ka Smederevu, preko Brestovika i Grocke. Put je divan jer ga dobrim delom prati plavi, ponekad sivi Dunav. Zatim smo išli ka Požarevcu a odatle smo pratili putokaze ka manastiru, vozeći lagano kroz sela. Od Beograda je udaljen oko 125 kilometara. 
 
Okolina – na oko deset kilometara od manastira je Golubac sa svojom čuvenom tvrđavom koja je još uvek, mislim, u procesu renoviranja (proleće 2018) ali ipak se može delimično posetiti, prošetati pored nje. Nisu predaleko ni ostale lepote istočne Srbije, npr. Nacionalni park Đerdap koji je samo 15ak kilometara od manastira, ili Lepenski vir (50ak kilometara udaljen)...