Duša Srbije

Manastir Mileševa     Lepa Mileševa! Kakav veličanstveni skup svetinja, duhovnosti, istorije, lepote… Kako opisati nešto što toliki čuveni ljudi tokom vekova, oslikavaju svojom mudrošću, pameću… Kako da, ja, ispišem reči koje moraju biti božanski čiste da biste opisali ovu svetinju.. Molim Bogomajku da mi pomogne jer su danas, kada ovo pišem, Blagovesti i pišem sa željom - kao što je Episkop mileševski g. Atanasije rekao najavljujući Praznik Blagovesti da „..je događaj Blagovesti inspirativan i čudotvoran, koji nas podstiče da ovaj svet napunimo dobrim vestima, kako bi svet postao bolji.“   Manastir Mileševa, nekada centar srpske srednjovekovne države, ponosno stoji u dolini između Jadovnika i Zlatara. Odmah uz zid dvorišta, teče Mileševka, punom snagom. Samo malo se utiša kraj manastirskog imanja, da pozdravi svetinju, pa nastavi dalje, žuboreći svojim putem.  Blistava belina kojom je sijala manastirska crkva, davala je posebnu svečanu notu celom prostoru. Ušli smo sa jakog sunc

Manastir Crna Reka     Ima tako nekih događaja kada nisam sigurna da li o njima treba da ćutim ili da pričam svima koje znam… Ne mogu se ni napisati, onako, u celosti neki događaji, zato što bi tako bile iznete reči koje nisu namenjene javnosti, koje nisu izgovorene sa znanjem da ću ih negde preneti. Zato je mudro ćutati - češće nego govoriti. Dok ovo pišem, nisam sigurna da ćemo ovaj tekst objaviti na sajtu – ostavili smo tu odluku Svetom Petru Koriškom iako nam nije baš jasno na koji način ćemo znati…   Ipak, jedan dan na Zlatiboru i jedan razgovor sa dobrim ljudima, uputio nas je odmah sledećeg dana u ovaj manastir. Dotle smo za njega znali samo po lečilištu za ljude koji boluju od bolesti zavisnosti. Iznova se začudim kako malo znamo o svojoj zemlji, o istinskim vrednostima koje ponosno čuva vekovima… Uz pomoć Google Maps-a ustanovili smo da se manastir nalazi u selu Ribariće, nekih tridesetak kilometara od Novog Pazara. Uz dosta truda pronašli smo telefon (na internetu nismo

Manastir Gornjak     Manastir ispod strme stene sa vodom koja tiho žubori, skoro ćuti.  Jednog Đurđevdanskog dana uputili smo se u ovaj manastir koji se nalazi u prelepoj prirodi, u Gornjačkoj klisuri pored reke Mlave. Zbog nekih nepredviđenih okolnosti u manastir smo stigli tog 6. maja 2017. godine, pred samo zatvaranje manastira, bilo je već odmaklo poslepodne, skoro veče. Velika stena sa oboda planine Ježevice, nadvila se zaštitnički iznad manastira. Požurili smo u crkvu. Maleni prostor a veliki mir, naročito sa leve strane gde se u udubljenju nalaze mošti Svetog Grigorija koji se podvizavao u isposnici nedaleko odatle. Ljubazna monahinja nas je uputila do stene na koju se manastir skoro naslanja. Niz strmu stenu tekla je voda i to iz same isposnice.   Voda koja se sliva pojavljuje se samo jednom godišnje, kako su nam rekli, i to na Đurđevdan. Ponekad voda teče i dan-dva pre i posle Đurđevdana ali na taj dan – obavezno. Narod u redovima čeka i sakuplja kašikom iz malenog kamen