Manastir Ilinje, selo Očage
Manastir Ilinje, Očage Ne znam kojim rečima bih počela da pišem naš odlazak u ovaj manastir. Kako započnem rečenicu, izbrišem je – ne odgovara stvarnosti… Uvek nedostaju reči kada je utisak izuzetno jak. U ovom slučaju, to nije sam manastir, već njegov iguman, neobičan otac Isaija… Manastir je mlad, ulaskom u njegovo dvorište nismo osetili ništa posebno, moram to da priznam. Možda zbog toga što smo sva očekivanja usmerili na oca Isaiju. Vidi se da su konaci novi, da se ljudi trude, da je trava pokošena, fontana puna ptičica, cveće uredno posađeno unaokolo ali nedostaje mi onaj dah prošlosti, onaj vanvremenski trenutak – tako sve dok ne upoznate Oca:) Pošto smo više puta bili u ovom manastiru, jednom se dogodilo da otac Isaija nije bio tu pa smo ostali da ga sačekamo. Dan je bio divan, blag, sunčan, prijatne temperature, ptičice su uviđavno cvrkutale, golubovi pili iz fontane, dve kuce su se izležavale u polu-hladu… Sve je bilo mirno i tiho, situacija u kojoj bismo, inače, neizm
