Manastir Jovanja kod Valjeva

Manastir Jovanja (kod Valjeva)
 
Davnašnja želja nam je bila da posetimo sva četiri manastira koja su u blizini Valjeva: Ćelije, Lelić, Jovanju i Pustinju. Ali nikako. Kratko je vreme. I, kada u jednom danu obiđemo tri manastira, to je baš maksimum utisaka takve vrste koji mogu da stanu u naše, ne tako široke, duše :) 

Volimo da posetimo i muzeje, pećine, istorijska mesta i spomenike, reke, jezera, sve znamenitosti nekog mesta ali ovaj sajt nije tome posvećen, zato samo ponekad pomenemo nešto od toga, u delu „okolina“.  

U Jovanju smo došli i zbog toga što je tu hram koji je posvećen Svetom Jovanu Krstitelju (moja devojačka slava). Dan je bio kišovit i sve vreme puta pratio nas je jak pljusak ali se, dok smo došli do manastira, razvedrilo i mi po suncu uđosmo u zeleno dvorište. Na samom ulazu dočekao nas je razdragan cvrkut ptica, malo nepoznat za ovo podneblje - puno raznobojnih papagaja poželelo nam je dobrodošlicu :).  
Ovo je jedan od onih manastira koji na nas ostavlja jak utisak. Malena crkva, popločana, sa duplim drvenim vratima i krovom čiji je prvobitan deo pokriven šindrom, izaziva spokoj i toplinu u duši. Sa desne strane dvorišta, cvećem ukrašen konak i prostorije a malo dublje u dvorištu divno ozidana česma sa izvor-vodom. U jednom kutku je i drveni zvonik. Dvorište krase četinari ali i lipe, starije od sto godina čiju snagu i blagost možete da osetite već samo pogledom.  
Ušli smo u crkvu, pomolili se a onda ugledali divnu ikonu Bogorodice Nenevesnaje (Nenevesnaя) – meko se izgovara na ruskom jeziku – često smo slušali i pevušili pesmu „Raduj se Nevesto Nenevesnaja“ a nama, verovatno i mnogima (ima skoro šest miliona pregleda (slušanja)), najlepša je verzija ove pesme pojanje monaha iz manastira Valaam, čini nam se kao da nebeski hor peva – 

Link ka YouTube-u

U crkvi se nalazi i kovčežić (ćivot) u kome se nekada nalazio deo ruke Sv. Jovana Krstitelja. Sigurni smo da blagodat, nestankom ovih moštiju, nije uskraćena svakom ko se iz srca pomoli.  

U manastirsku prodavnicu uvela nas je ljubazna, starija ali veoma lepa i mila gospođa, pustivši nas da natenane razgledamo ikone, knjige, brojanice… Takođe, izuzetno prijatan iguman pokazao nam je razne ikone donete iz Rusije a nama se posebno dopala ikona Majke Božije „Umiljenije“ pred kojom se molio i upokojio Sveti Serafim Sarovski. Malo smo porazgovarali i, uz teglu njihovog meda, poneli u srcu toplinu tih divnih ljudi. I, skoro uvek, pa tako i ovog puta, ostanemo zapanjeni pred ljudskošću i jednostavnošću kojom ti ljudi zrače, pred njihovom dobrotom i smirenošću kojom i nas obuhvate pa taj osećaj ponesemo kući, pokušavajući da ga što duže zadržimo u duši i da nam ga ne razveju tako brzo, svakodnevne stresne situacije i neki drugi, (ne)ljudi, kojima smo često, nažalost, okruženi.  
Hvala Bogu što još postoji mnogo više dobrih ljudi ali su skriveni, neupadljivi, nenametljivi pa je potrebno malo truda da ih sretnemo :) 
 
Manastir je najverovatnije iz XIII veka, sa crkvom koja je posvećena Svetom Jovanu Krstitelju i pripada Eparhiji valjevskoj, više informacija možete pronaći na zvaničnom sajtu Eparhije valjevske: 
 
https://www.eparhijavaljevska.rs
 
Kontakt telefon: 014 353 2335 

Vreme kada smo mi posetili ovaj manastir: Septembar 2018. g. 
 
Kako smo mi išli do manastira Jovanja: 
Iz pravca Beograda išli smo ka Valjevu Ibarskom magistralom. Posle nekih 70ak kilometara, sa desne strane je skretanje za Valjevo, ispred OMV pumpe. Nekih 20km ravnog puta vodi u grad iz koga su putokazi veoma jasni i prateći ih, kad izađete iz Valjeva, još nekih 6-7 kilometara, stižete do malog putokaza sa skretanjem u levo – za manastir. Uzbrdo, opet uzanim putem :) posle nekih 200 metara stiže se na parking ispred manastira. 

Okolina – u okolini Valjeva su i manastiri: Ćelije, Lelić ali i manastir Pustinja, koji je nekih 20ak kilometara od manastira Jovanja. U blizini je i reka Gradac sa izletištima a, ako imate vremena, lepo je proći ili svratiti u okolna valjevska sela koja su zaista prelepa. Mi smo obišli nekoliko i nismo verovali da se takva lepota skriva na samo par kilometara od glavnog puta. Ovoga puta bili smo u Đurđevcu, kod Divaca, upoznali neverovatno dobre, gostoljubive i prijatne domaćine – vrednu i skromnu porodicu Tešanović za koje imamo samo i mnogo reči hvale :)