Manastir Drača

Manastir Drača
 
Na našem putešestviju kroz divnu Šumadiju, želeli smo da obiđemo i Manastir Draču. Osim emisije „Duhovnici“ koju smo gledali kada je novinar Velja Pavlović razgovarao sa igumanijom ovog manastira, mati Jelenom, druge informacije nismo imali kada smo se uputili ka Drači, istoimenom selu u kome se nalazi manastir. Najavili smo se telefonom, što je, ako postoji mogućnost, uvek dobra praksa, iz našeg iskustva. 

Na desetak kilometara od Kragujevca, prošavši pored manastira Divostin, uputili smo se u manastir Draču. Vrlo često primetimo da se put koji vodi ka manastiru, uvek nekako sužava, što smo bliži manastirskim vratima, tako, valjda, i treba :) . Do ovog manastira ima i nekoliko oštrih i nepreglednih krivina pa valja biti oprezan, naročito što je put uzan i ne možete se svuda mimoići sa vozilom iz suprotnog smera. 

Doživljaj lepote i mira, ugledavši velelepnu kapiju i manastir koji se dao videti kroz, još uvek bujno, zelenilo, malo je pokvarila buka koja je dopirala iz samog manastirskog dvorišta i skela koja je bila postavljena oko većeg dela crkve, kao i samog ulaza u crkvu. Radnici su vredno radili ali nije bilo govora da malo predahnemo i, eventualno, porazgovaramo sa nekim, čujemo nešto više o manastiru od onog što je dostupno na internetu… Jedva smo prošli do konaka i kroz otvorena vrata ugledali jednu stariju monahinju koja je bila zauzeta poslom, kao i svo monaštvo koje smo sretali u manastirima :) Reče nam da možemo do crkve, pa po dogovoru sa majstorima, prođosmo ispod skele. Crkva je prelepa. Malena ali puna. Svega dobrog. Starih fresaka, čudotvornih ikona, topline, molitve, sveprisutnosti, mirisa tamjana i bosiljka, čak i mira i tišine, uprkos buci koju su pravili vredni majstori. Sa desne strane, čim se uđe u crkvu, nalazi se stara ikona Presvete Bogorodice Ahtirske, koja je doneta u manastir Draču početkom 18. veka iz Ohrida, pronađena na zgarištu jedne crkve koja je izgorela a ikona je, u sred tog pepela, ležala, nesagoriva. Tako nam je ispričala dobra mati Jelena, igumanija ovog manastira. Divili smo se starim freskama, božanstvenom oltaru, upisali imena u veliku svesku za molitvu za zdravlje i za upokojene, pomolili se i izašli da potražimo manastirsku prodavnicu i čuvene meleme koji se ovde proizvode od lekovitih trava koje sestrinstvo samo gaji. Ipak, zbog opšte gužve i poslova, kratko smo se zadržali, kupili izvanredan med koji, takođe, sami proizvode i požurili da ih ostavimo svom neprekidnom poslu.  
Nadam se da ćemo uskoro opet posetiti ovaj manastir, samo ćemo proveriti „nivo buke“ pre nego što krenemo :) 

Manastir je okružen bogatim zelenilom, šumama i brdima pa je sigurno uživanje za ljubitelje prirode, prošetati okolinom ali ovoga puta to nismo uradili. 
Odlazeći, pomislila sam da subota baš i nije pravi dan za obilazak manastira.. Nedeljom, ipak, i u manastiru odmaraju pa je veća verovatnoća da ćemo moći da dobijemo makar mrvicu tog spokoja kojim zrače te velike svetinje, možda neku pouku a možda to nema nikakve veze sa monaštvom ili poslovima u manastiru već sa nama samima, sa našim raspoloženjem u datom trenutku :) 
 
 
Manastir je iz XIV veka, sa crkvom posvećenom Svetom Nikolaju Miriklijskom, koja je oslikana 1735. godine i pripada Eparhiji šumadijskog, više informacija možete pronaći na zvaničnom sajtu manastira Drača i Eparhije šumadijske: 

http://draca.rs/ 
 
http://www.eparhija-sumadijska.org.rs 
 
 
Kontakt telefon: 034 562 379 

Vreme kada smo mi posetili ovaj manastir: septembar 2018. g. 
 
Kako smo mi išli do manastira Drača: 
Vraćali smo se iz pravca Kraljeva ka Beogradu pa smo u Kragujevcu skrenuli levo ka Gornjem Milanovcu. Tim putem, desetak kilometara pravo, sa desne strane ostavljamo Šumaričko jezero, sa leve, manastir Divostin i kod putokaza, skrećemo levo ka manastiru Drača. Od tog skretanja ima još neka tri kilometra divnog, obraslog zelenilom, puta koji je uzan, krivudav, dosta nepregledan, zato lagano i pažljivo... 

Okolina – na putu do manastira Drača, iz pravca Kragujevca, prolazi se pored Manastira Divostin, koji u sebi krije i čuveni izvor sa lekovitom vodom ali i pored Šumaričkog jezera, koje smo obišli, ručali u restoranu Wood Land koji se nalazi pored tog jezera. Ne pravimo reklamu, jer ovaj sajt nema tu svrhu ali ga pominjemo jer nama, bar, nije lako da pronađemo dobar restoran sa kvalitetnom hranom i higijenom a pri tom, po pristojnoj ceni za jednu običnu porodicu. O usluzi baš nećemo mnogo pričati ali restoran je presladak, sve što smo videli je od drveta i cigle, rustično, šarmantno, pristojno čisto i sa izvanredno ukusnom hranom, bar tada kada smo mi bili. Radi poređenja, poručili smo 10 ćevapa sa lukom, porciju pomfrita i litar flaširane vode. Dobili smo i 4 neverovatno ukusne i vruće lepinjice a bolje ćevape nisam nigde jela. Nismo baš mnogo ješni ali ova porcija bila je dovoljna da ne večeramo kod kuće, par sati kasnije :) a sve je koštalo 900 dinara.  
Dan je bio veoma topao pa je bilo dosta kupača na jezeru, spasioci na svakih, rekla bih 30ak metara, u šumi pored je i avantura park, koji nismo isprobali ali smo primetili žičaru razvučenu preko jezera, po kojoj klize, ili bolje reći, lete, oni hrabri ili željni adrenalina :) Mi smo se zadovoljili šetnjom pored obale a onda nastavili ka Beogradu, prošavši kroz veći deo Kragujevca koji nam se baš dopao. Na putu ka Beogradu, na jednom kružnom toku je i skretanje za manastir Grnačricu, koji ovoga puta nismo stigli da posetimo.