Duša Srbije

Manastir Drača   Na našem putešestviju kroz divnu Šumadiju, želeli smo da obiđemo i Manastir Draču. Osim emisije „Duhovnici“ koju smo gledali kada je novinar Velja Pavlović razgovarao sa igumanijom ovog manastira, mati Jelenom, druge informacije nismo imali kada smo se uputili ka Drači, istoimenom selu u kome se nalazi manastir. Najavili smo se telefonom, što je, ako postoji mogućnost, uvek dobra praksa, iz našeg iskustva.  Na desetak kilometara od Kragujevca, prošavši pored manastira Divostin, uputili smo se u manastir Draču. Vrlo često primetimo da se put koji vodi ka manastiru, uvek nekako sužava, što smo bliži manastirskim vratima, tako, valjda, i treba :) . Do ovog manastira ima i nekoliko oštrih i nepreglednih krivina pa valja biti oprezan, naročito što je put uzan i ne možete se svuda mimoići sa vozilom iz suprotnog smera.  Doživljaj lepote i mira, ugledavši velelepnu kapiju i manastir koji se dao videti kroz, još uvek bujno, zelenilo, malo je pokvarila buka koja je dopira

Manastir Jovanja   (kod Valjeva)   Davnašnja želja nam je bila da posetimo sva četiri manastira koja su u blizini Valjeva: Ćelije, Lelić, Jovanju i Pustinju. Ali nikako. Kratko je vreme. I, kada u jednom danu obiđemo tri manastira, to je baš maksimum utisaka takve vrste koji mogu da stanu u naše, ne tako široke, duše :)   Volimo da posetimo i muzeje, pećine, istorijska mesta i spomenike, reke, jezera, sve znamenitosti nekog mesta ali ovaj sajt nije tome posvećen, zato samo ponekad pomenemo nešto od toga, u delu „okolina“.   U Jovanju smo došli i zbog toga što je tu hram koji je posvećen Svetom Jovanu Krstitelju (moja devojačka slava). Dan je bio kišovit i sve vreme puta pratio nas je jak pljusak ali se, dok smo došli do manastira, razvedrilo i mi po suncu uđosmo u zeleno dvorište. Na samom ulazu dočekao nas je razdragan cvrkut ptica, malo nepoznat za ovo podneblje - puno raznobojnih papagaja poželelo nam je dobrodošlicu :).   Ovo je jedan od onih manastira koji na nas ostavlja j

Manastir Kaona Ovo je mesto gde je nebo bliže.  Lep, septembarski, još uvek letnji dan odveo nas je u manastir Kaonu, do veoma lepog, širokog i dubokog, prostranog manastirskog kompleksa – to je prvo što smo primetili. Kao predvorje bajke - na vrhovima dva brežuljka u okviru velikog dvorišta, levo i desno, jedna naspram druge, stajale su dve crkve. Između njih zeleno prostranstvo uredno pokošene trave po kojoj su trčkarala bosonoga deca. Odmah na ulazu, sa leve strane, čisto bele guske plivale su u svom jezercetu.. Moja mašta ih je svrstala u labudove :) Desno, ka izvoru, tri morke lagano su šetale svoje sivo perje ukrašeno bisernim perlama... U daljini, visoko se uzdizao vodoskok, blago prikrivajući ulaz u polukružnu, uređenu pećinu, za koju smo posle saznali da je napravljena po uzoru na Vitlejemsku. Mostići, drveni stolovi, stolice, letnjikovci, opasani šarenim cvetnim lejama i bogatim bokorima mirisnih raznobojnih ruža, sa žuborom vode, kamenim i drvenim stepenicama koje vode