Manastir Đurđevi stupovi

Manastir Đurđevi stupovi
 
Kažu da je Stefan Nemanja (u monaštvu Sv. Simeon Mirotočivi) izgradio ovaj manastir u znak zahvalnosti Svetom Đorđu koji mu je pomogao da se izbavi iz tamnice u koju su ga stavila braća… Sa neskrivenim ponosom stoji ova svetinja i danas, na brdašcu iznad Novog Pazara, na samo četiri kilometra od centra grada. Ispred manastirske kapije sačekuje nas divan miris borovine, samo šumarak ali miriše kao da smo u bogatoj borovoj šumi ili na morskoj obali u senci ovih stasitih stabala koji čitav svoj vek teže nebesima – sasvim odgovarajuće predvorje ovako svetom mestu. Od parkinga do samog manastira vodi kratak ali veoma strm put (uzbrdo), možda nekih 50ak metara ali kakav nagib… Čini mi se da smo se penjali potpuno povijenih tela unapred, radi ravnoteže. Invazija žutih bubamara od kojih bukvalno nismo smeli da dišemo bez neke zaštite, iznenadila nas je – počinjala je i završavala se tačno kod ulazne kapije manastira. To jeste skratilo naš boravak u okolini manastira ali ne i u samoj crkvi.  

Nismo se (informativno) spremili kada smo krenuli na ovaj put, nadali smo se da ćemo od monaha saznati više o manastiru. Ipak, čini nam se, nije bila dobra ta ideja. To su sve veoma poznati manastiri (Žiča, Studenica, Sopoćani, Stupovi…), mnogo ljudi dolazi, prolazi pa monaštvo nema dovoljno vremena za sve nas. Tako smo, nažalost, neke informacije saznali tek kada smo se vratili kući. U manastirskoj prodavnici kupili smo, kao i uvek, brošuru o manastiru i iz nje saznali istorijske podatke pa i informaciju da je ovaj manastir sazidan na 742 metra nadmorske visine, tačno iznad čuvene Petro-Pavlove crkve. To je prvi manastir koji je podigao Stefan Nemanja. 
Neinformisani, pre ulaska u crkvu, ušli smo u jednu malu kapelu koja je ličila na grobnicu, sada praznu. I zaista je to bila grobnica iz doba kralja Dragutina, možda čak i njegova ali ne postoje zvanično poznati podaci. Na zidovima su bile stare freske iz tog vremena (1282. godina). Pred smrt, kralj Dragutin se zamonašio, dobivši ime Teoktist. On je bio drugi ktitor ovog manastira, sin cara Uroša Prvog i kraljice Jelene Anžujske. Nismo sigurni gde sada počivaju njegovi zemni ostaci. Na više različitih sajtova naišli smo i na različite podatke. Razumeli smo da je deo njegovih moštiju sada u manastiru Studenica. 

U crkvi smo se poklonili moštima, celivali ikone. Tu vlada potpuni mir. Nema turističke euforije, kao da svi znamo u kakvu smo svetinju kročili.  
Preko zida kojim je opasana crkva, ugledali smo jedno veliko zvono. Tužno je stajalo. Nije mu tu mesto, jasno je to. Niti se čuje niti se oglašava. Samo ćuti. I čeka. Čeka da obnavljanjem sebe, obnovimo Stupove, kako glasi poznat poziv. Čeka da iznova zazvoni sa stupova Svetog Đorđa svom nemanjićkom duhovnom snagom. 
„Manastir Đurđevi stupovi spada u red „kraljevskih manastira“ Srbije“ – stoji u brošuri – možemo samo da se složimo – kada stojite na tom uzvišenju, pored svetih moštiju, znajući istoriju nastanka ove svetinje, dodirujući freske davno prošlih vekova, osećajući posebno svečanu atmosferu uprkos ruševinama, nedovršenoj obnovi i novim elementima, nemate sumnju da su ovde boravili i o manastiru brinuli članovi davnašnje čuvene kraljevske porodice – Nemanjići. Nemanjići - a toliko imali i davali… 
 
 
Manastir je zadužbina Stefana Nemanje iz 12.og veka. Hram je posvećen Svetom Đorđu i pripada Eparhiji raško-prizrenskoj a više informacija možete pronaći na ovom sajtu: 

http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Djurdjevi-Stupovi/ 
 
 
Kontakt telefon: 020 35 35 02

Vreme kada smo mi posetili ovaj manastir: oktobar 2018. g. 
 
Kako smo mi išli do manastira Đurđevi stupovi: 
Auto-putem Beograd – Kragujevac, pa preko Žiče i Studenice. Prespavali smo na Goliji a zatim nastavili ka Novom Pazaru odakle jasni putokazi vode na jedno uzvišenje iznad samog grada, na čijem vrhu nas sačekuje manastir Đurđevi stupovi. 
 
Okolina – Nas je oduševio Novi Pazar sa svojim veoma ljubaznim stanovnicima. Pošto smo pokušali da nađemo parking u nedelju pre podne, u blizini njihove čuvene pijace (pa nismo uspeli), prošli smo kroz više delova ovog grada, ne samo kroz centar. Ne znam šta je lepše – centar grada sa širokim i dugačkim šetalištem pored reke Raške ili malene uske ulice koje se uzdižu iznad centra. U blizini je i manastir Sopoćani, prelepo izletište Pazarište. Koliko smo shvatili, Novi Pazar je okružen sa četiri reke, Raška, Deževska, Ljudska i Jošanica. U Novom Pazaru nalazi se i crkva Svetih Apostola Petra i Pavla, iz šestog veka i u kojoj je Stefan Nemanja prešao iz katoličke u pravoslavnu veru, gde se kasnije odrekao prestola u korist svog sina Stefana Prvovenčanog.