Manastir Venčac (Brezovac)

Manastir Venčac 
 
Jedva sam se odlučila da napišem par redova o ovom manastiru. Mnogo je razloga za to ali glavni je taj što smo u prijatnom i opuštenom razgovoru sa jednom dobrom i mudrom osobom čuli i drugi ugao gledanja na pisanje o posetama manastiru – i to nas je veoma pokolebalo. Druga strana medalje jasno je ukazivala da, možda, nije baš dobro pisati o nečemu o čemu se ne zna dovoljno ili o nekome a da ga nismo ni pitali za dozvolu… Istina.

Bila sam jako tužna jer mi na ovom sajtu radimo baš to, što, možda nije mudro. Ipak, prevagnuo je naš osnovni motiv, koji smo već ranije naveli, snagu nam je dala vera da Bog zna da nam u srcu, kada je u pitanju ovaj sajt, zaista gori samo želja da, isključivo iz našeg ugla, ukažemo na blagodat onoga što imamo na ovim prostorima, da pokušamo da ukažemo da svako dobro treba umnožavati i deliti, da dobrota još uvek postoji u većini, iako ponekad dobro skrivena i da nije vezana ni za veru, ni za pol, ni za naciju. Dovoljno je da smo ljudi, dobri ljudi. 

Ka manastiru Venčac krenuli smo sa vrlo malo informacija. Ideja nam je, za promenu, ovoga puta bila više okrenuta prirodi - da posetimo Aranđelovac, Bukulju, Bukovičku banju ali, kako je bio praznik, želeli smo da se tog dana pomolimo i u nekoj od mnogobrojnih crkava ili manastira. Ovaj manastir učinio nam se odličnim izborom. Put do njega bio je obojen avanturizmom jer smo nekih 10- kilometara išli preko planine Venčac, obilazeći kamenolome u potrazi za manastirom :) 

Već više puta isproban GPS i ovog puta nas jeste doveo do manastira ali toliko dugačkim i zaobilaznim putem da smo bili u prilici da vidimo kamenolome izbliza, čak porazgovaramo sa radnicima :) 
Proveli smo nekoliko sati u dvorištu manastira, razgovarajući, slušajući, razmišljajući… Nikada nam nije palo na pamet da bi, možda, valjalo u manastir krenuti bez ikakvih očekivanja, već samo sa željom da se poklonimo svetima, da ih zamolimo za pomoć i da se i Gospodu i svetima zahvalimo na svemu do sada. 

Pročitali smo na internetu razne informacije o ovom manastiru, koga negde nazivaju i manastir Brezovac ali nismo se obazirali na negativne komentare. Bilo je dobro što smo došli, što smo bili. Dobro je što želimo ponovo da dođemo. 
Koliko sam samo puta ogrešila dušu, do sada? Da mi je da živim i sto godina, ne verujem da bih stigla sve da ispravim, da svako moje loše delo pokrijem dobrim… Ali zato mogu da se molim, da se nadam, da verujem. 

Zamišljeni, srećni i ispunjeni krenuli smo iz manastira ka restoranu – etno selu BrestoviVizija, koji se nalazi na obroncima Bukulje.  
Pronašli smo ih preko Google-a, pre nego što smo krenuli iz Beograda i učinilo nam se da je ambijent prijatan i da bi hrana mogla biti pre svega higijenski spremana ali i ukusna :). Ne mogu a da ne napišem da smo posle dosta godina (i prilično kafanskog iskustva našeg ali i naših porodica) došli na mesto gde smo se susreli sa ljudskošću i neopisivo savršeno prirodnim i kulturnim osobljem. Hrana je odlična ali ljudi – ti ljudi koji tu rade – ne kaže se džabe da su ljudi ti koji čine neko mesto posebnim… Ovde smo se ubedljivo najbrže uverili u istinitost tih reči. Nažalost, zbog specifičnosti situacije u kojoj smo se našli, nismo u mogućnosti da ispričamo detalje, trudimo se da privatnost poštujemo i da nikog ni na koji način ne uvredimo, povredimo… Zato ćemo mnogo toga od dobrote ovih ljudi prećutati. Dodaćemo samo da je to jedini restoran koji čistog srca, najtoplije što je moguće, preporučujemo. Čast i poštenje ljudi koji tu rade, njihova humanost delom (ne samo rečima), njihova skromnost i diskretnost, potpuno su nas osvojile. Nadamo se da će takvi i ostati jer čestitost koja vlada tom kućom, neprocenjiva je, bar za nas. 
Iako bi, možda, ovo trebalo da bude tekst o manastiru Venčac, ovoga puta više nas je dodirnula, bolje reći – preplavila – dobrota i poštenje nekih ljudi koje smo sreli i u manastiru i u pomenutom etno-selu, pa nije bilo moguće da to u potpunosti prećutimo :) 
 
 
Manastir je izgrađen još 1444. godine. Hram je posvećen Svetom Arhangelu Mihailu i pripada Eparhiji šumadijskog a više informacija možete pronaći na zvaničnom sajtu Eparhije šumadijske: 
 
http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/
 
 
 
Kontakt telefon: kontakt koji smo našli na sajtu eparhije nije bio dostupan a kad smo bili u manastiru, nismo pitali☹ Drugom prilikom, ako Bog da 


Vreme kada smo mi posetili ovaj manastir: oktobar 2018. g. 
 
Kako smo mi išli do manastira Venčac: 
Auto-putem Beograd – Niš, isključili smo se na izlazu Mali Požarevac i, prateći putokaze ka Aranđelovcu, ubrzo smo došli do raskrsnice koja nas je usmeravala levo ka Kragujevcu, posle ovog skretanja skreće se desno odmah posle fabrike vode Knjaz Miloš, zatim na sledećoj raskrsnici na uzbrdici postoji putokaz levo gde smo i skrenuli da bismo posetili manastir Venčac. Tim putem, nekih 10ak kilometara, stiže se do stare fabrike nemetala (sa leve strane) a sa desne stoji putokaz ka manastiru Venčac. Mi smo, nažalost, ovoga puta poslušali GPS pa smo kružili preko planine Venčac nekih 15 kilometara više, obišavši i dva kamenoloma, umesto da smo kod fabrike nemetala skrenuli kuda je putokaz pokazivao. Odatle ima samo kilometar, ravnim putem, uzbrdo do manastira. Doduše, taj put nije asfaltiran ali nije asfaltiran ni mnogo duži deo one „obilaznice“ preko planine :) 
 
Okolina – Planina Venčac je lepa ali, nažalost, bar koliko smo mi uspeli da vidimo – dobar deo planine koristi se za vađenje poznatog kamena ali, u blizini je i divna Bukulja, Aranđelovac, Bukovička banja sa velikim, starim stablima platana, Risovačka pećina, Orašac, Topola, Oplenac... Nama je malo bio jedan dan da sve obiđemo :)